Рекли су о Агапе

Академик Владета Јеротић

Нека је само неко зрно веродостојног просветитељског Духа, који је струјао ових десет година трајања емисије „Агапе“, пао на „плодно тло“ гледалаца (гледам, али видим!) и слушалаца, просвећеност – просветљеност у нашем народу биће бар мало повећана. И то ће бити довољно и задовољавајуће да бисмо пожелели даље и што дуже трајање лековитог напитка (еликсира) духовности.

Академик Владета Јеротић


Agape Vinjeta2

Никола ТуцићДуговечност је један од ретких аршина којим се може измерити успешност врло различитих форми – од јединки и врста у биологији, на пример, до радио и ТВ емисија. Мерећи тим аршином Агапе је врло успешна ТВ емисија. То је свакако заслуга богаства “трпезе” коју нуди, гостију који се налазе око ње и духа толеранције на коме инсистира водитељ емисије А. Гајшек.

Никола Туцић


Agape Vinjeta2
Душан Ковачевић

Лепим гласом и именом, Петар Краљ нам прича да је Агапе трпеза за коју су сви добродошли. И да је за трпезом љубав најважнија. Господин, Александар Гајшек, годинама дели своју трпезу са људима које гледамо и слушамо жељни нечег новог, важног и битног за живот на овој лепој и ветровитој планети. У разговорима са гостима причају се приче садашње и из давних времена – приче о нашем постанку и опстанку, испреплетане са догађајима нимало лепим за већину становника света. Казивања, исповести, сведочења, драгоцена су за људе жељне лековитог разговора. „Агапе“ је једина трпеза међу многобројним столовима препуним непотребних ствари. Једног дана, „Агапе“ ће бити поуздани сведок нашег живота почетком ХХI века.

Aкаденик Душан Ковачевић


Agape Vinjeta2
др Порфирије Перић

Емисија „Агапе“ на РТВ Студију Б, чији је аутор господин Александар Гајшек, представљала је, од од почетка приказивања посебну новину која је изненадила гледаоце свежином православне духовности. У мору профаних телевизијских садржаја, ова емисија је донела нешто квалитативно сасвим другачије: дијалог о Богу и духовности, индивидуацији, обожењу, аутентичном хришћанском персонализму, стању човека у свету и његовом спасењу.

Митрополит загребачко-љубљански

др Порфирије Перић


Agape Vinjeta2
Зоран Костић Цане

Без Бога ове емисије нема,

па ни оног ко је гледа.

Јединствена серија,

веома драга, пуна блага.

Oткрива нам све

што би требало да знамо.

Водитељ миран и тих.

Зоран Костић Цане


Agape Vinjeta2
Радомир Михајловић Точак

У време када се појавила те-ве емисија „Агапе“, општа питања духа била су готово табу тема у медијима. Сада више нису.

Радомир Михајловић Точак


Agape Vinjeta2
Прота Војислав Билбија

На свом првом гостовању код господина Гајшека у емисији „Агапе”, дошао сам са сумњом. Сумњао сам у себе, а и у цео смисао свог наступа. Ипак, излазиле су из мене, из срца мога, искрене ријечи и редале се пуне емоција и потресних збивања, плаћених животним искуством. Тада ми се чинило да је све што сам причао збркано, разбијено и без реда… Касније, када сам све то и сам слушао и гледао, а и посматрајући кроз утиске драгих и искрених људи, изгледало је да ту мене нема. Нисам ту ја. Има само Онај, што мом мутавом говору, даде смисао и то не због мене и моје биједне сујете, него ту животну причу преведе онима што имадоше уши да чују и којима је то било потребно. Захвалан сам и благодаран Господу и вама, господине Александре, за сва три моја наступа.

Прота Војислав Билбија


Agape Vinjeta2
Жарко Требјешанин

Александар Гајшек, аутор, уредник и водитељ серијала ТВ емисија Агапе, у сарадњи са гостом-домаћином др Владетом Јеротићем, направио је прави подвиг. Његова, по много чему јединствена и сјајна емисија „Агапе“, стоји као споменик свом аутору, његовом знању, надахнућу, ентузијазму, посвећености и упорности. Она се попут светионика уздиже и осветљава пут збуњеном и изгубљеном гледаоцу у савременом те-ве мраку и духовној пустоши. „Агапе“ својим готово десетогодишњим постојањем пркосно сведочи да је и у доба нихилизма, цинизма и неолибералистичке алавости, у време тријумфа ријалити програма и турбо фолка, ипак, могућно говорити на мудар, занимљив, подстицајан и једноставан начин о љубави, Богу, мистицизму, религији, митовима, сновима, симболима, идентитету, смислу живота и људског постојања.

Жарко Требјешанин


Agape Vinjeta2
Joво Тошевски

Агапе је једна од најбољих емисија у научном и културном медијском простору Србије. Серијали емисије Агапе садрже и третирају сложену и изабрану тематику која се бави деликатним питањима и дилемама чије је познавање потребно за свакодневни живот, а које су на тај начин приступачне суду гледалаца. Да би Агапе могао да постоји у свом специфичном облику потребна су најмање два услова. Први и најзначанији је аутор и водитељ Александар Гајшек, чијој се радозналости, стрпљењу и умећу да постави права питања заиста нема шта додати. Други услов су гости емисије које Гајшек уме да одабере. Захваљујући његовој пристојности и уљудности, он лако поставља најделикатнија питања, при чему задржава језгровитост емисије. Једном речју, без њега Агапе не би постојао и не би имао свој препознатљив печат. Кад то кажем мислим на печат у више димензија.

Joво Тошевски


Agape Vinjeta2
Велимир Абрамовић

Има ли Агапе, духовни програм који анђео сродности води заједно са Александром Гајшеком, и свој корелат у физичкој реалности? Дуго сам се питао… Има. То је свепрожимајућа гравитација, магнетски монопол привлачења бесконачном васељенском центру, који је свуда. Иако одевена у скромно рухо телевизијске емисије, Агапе је, већ десет година, вечна софра Свечовека где се напајамо љубављу, светлошћу и светошћу.

Велимир Абрамовић


Agape Vinjeta2
Dragan Ilić

Недавно је на Коларцу оболежена десетогодишњица емисије “Агапе”, аутора Александра Гајшека. Од свог настанка до данас траје na Студију Б, иако је садржајем одавно надмашила границе градске телевизије. Управо зато, верујем да је “Агапе” један од последњих примера светлог духа Београда, духа који је красила лична и интелектуална скромност. Гледао сам снимак свечане академије, где је највећи део свог говора аутор посветио захваљујући се другима, још једна ретка аномалија међу нарцисоидним ТВ ауторима. Промовисана је и књига, својеврстан зборник најважнијих разговора које је Гајшек водио са својим гостима,а пригодни гости су били Душан Ковачевић, владика Порфирије, Матија Бећковић и доктор Владета Јеротић, као духовни и интелектуални ментор аутора емисије. Зашто је “Агапе” важна емисија у домаћој ТВ понуди? Духовност,вера и метафизика душе данас се сматрају “нетелевизичним” темама. Делом је то последица комерцијализације, где форма одлоси победу над суштином, или преведено на банални језик данашње телевизије – ма какве глупости да блебећете – бићете гледани акоих блебећете у мегаломанском блештавом студију! Управо на том библијском примеру дилеме богатства духом или сценографијом настала су два основна постулата емисије “Агапе”. У сведеној сценографији салона (ето још једне старобеограђанске референце), водитељ има прилику да интимно разговара са гостима о најдубљим људским мислима и осећањима. Има ту наравно и јасне асоцијације на психотерапију, за шта је заслужан најчешћи гост, доктор Јеротић. Он је, језиком психоанализе, имао улогу супервизора и то су биле најчудније емисије, где више нисте могли поуздано рећи ко заправо “води” емисију. Други принцип садржан је у њеном имену – “Агапе”, који реферише на универзални хришћански принцип љубави. Она надилази ерос, који су свакодневном животу бркамо са истинском љубављу. Ерос остаје доминантни принцип овдашњих комерцијалних ТВ програма, уз тананос, јавно испољен у некрофилној потреби за сензационализмом. Према емисији “Агапе” чинимо велику неправду, јер овакве феномене врло лако узимамо здраво за готово, не водећи рачуна колико је тешко одржати ниво квалитета пред изазовима савремене телевизије. Спонзори који желе да утичу на програм, “виспрени” уредници, политичке странке које желе пречицом до срца и душа гласача… Међутим, емисију “Агапе” сам одавно опазио као несвакидашњи пример интимности током телевизијске емисије. Овим се обесмишљава шравило да “добра” ТВ емисија изискује драматизацију садржаја, да фаворизује конфликт и не трпи интроспекцију. Управо супротно, овде драматику доноси исповедни тон, али без ауторитета свештеника или терапеута. Људи се „отварају“ и говоре о најдубљим дилемама, свом интелектуалном и емоционалном развоју, породици и духовности. Савремени медији су веру одбацили као тему, али им се она враћа, данас интензивније него икада. “Агапе” је и у томе специфична емисија, јер питањима вере приступа из веома специфичног угла. Ако пратите узорак ТВ програма у Србији, веру као тему ћете пронаћи у слдећим контекстима: Најчешћи појавни облик је – традиција (Жика Шареница, славска трпеза, обичаји и сујеверје, пасторална сеоска идила са крстом у позадини или крстови ма певаљкама). У политичком животу то је увек контекст међуетничких трзавица или региналних сепаратистичких тежњи. У информативним емисијама вера се, сходно светским трендовима, сматра извором нових геополитичких подела и сукоба. Када све ово збројимо, схватићемо да је телевизија вера без Бога, лишена интимног искуства и духовног доживљаја. То је, коначно, највећа вредност емисије “Агапе”, која се бави доживљајем вере у савременом свету, овде и сада. Веома често, ни Српска православна црква није успевала да благовремено одговори на изазове данашњег живота својих верника. Сећам се да ми је један мудар свештеник на Новом Београду још пре десет година рекао да је највећи непријатељ вере у његовој парохији – наркоманија! Александар Гајшек је донео још један квалитет, а он је веома упадљив у доба новокомпонованих верника. Како пословица каже – “празно буре јаче звечи”, па је форма нововерника постала агресивно нападна са појачаном иконографијом, строгим “прописима – јер једино тако ваља”, али и десничарским клерофашизмом. “Агапе” насупрот свега тога поставља човека, који покушава да одговори на најдубља и суштинска питања о свом смислу и егзистенцији. Овим постављањем човека у суштину свог интересовања, Гајшек је направио дистанцу од црвке као институције, па тако “Агапе” остаје једном ногом у лаичком животу, што јој даје додатни квалитет. Оно што бих очекивао у следећој декади, коју аутору и сарадницима желим јесте наставак духовног трагања и ван оквира властите вере. Интерконфесионални дијалог и упознавање са духовностима других биће изазов наше заједничке будућности, или граница наших будућих подела.

Dragan Ilić

Tekst preuzet sa portala Vreme


Agape Vinjeta2