У Саборном храму Светих Апостола Петра и Павла у Шапцу, са благословом Његовог Преосвештенства епископа шабачког отворене су зимске духовне вечери. Тим поводом уприличено је прво духовно вече на којем је промовисана књига АГАПЕ 2 – аутора Александра Гајшека.  погледај више >

У препуној сали Епархијског центра Саборне цркве у Крагујевцу 10. марта 2016. године одржана је промоција књиге Агапе – Антологија 2. На овој својеврсној духовној трпези љубави представљен је плод деценијског рада на неговању културе дијалога г. Александра Гајшека, аутора познате телевизијске емисије Агапе.погледај више >

У Зајечару је 30. октобра одржана духовна трибина емисије „Агапе“ на којој је представњена књига, аутора Александра Гајшека, „Агапе антологија“ која је објављена поводом десет година емитовања ове емисије. Гости трибине били су Епископ тимочки г. Иларион и академик, проф. др Владета Јеротић, који су одговарали на питања посетилаца у препуном амфитеатру музичке школе „Стеван Мокрањац“ у Зајечару. Књига „Агапе антологија“ садржи дванаест телевизијских интервјуа са најзначајнијим личностима попут Патријарха Павла , Матије Бећковића, Душана Ковачевића, Емира Кустурице и др. Трибина је организована у оквиру 23. Дана Зорана Радмиловића.   Извор: Епархија Тимочкапогледај више >

У Коларчевом универзитету синоћ је промовисана књига Александра Гајшека “Агапе антологија” која је објављена поводом десет година емитовања те емисије на телевизији Студио Б. Промоцији књиге осим аутора присуствовали су митрополит загребачко-љубљански Порфирије, академици Душан Ковачевић и Матија Бећковић, као и професор Владета Јеротић. Програм је водио глумац Милан Цаци Михајловић.  Погледај више…погледај више >

ПОГОВОР ЗА ТРЕЋЕ ИЗДАЊЕ КЊИГЕ „СВИ МОЈИ ПУТЕВИ ВОДЕ КА СРБИЈИ“ Прича о нашем француском брату Арно Гујону дубоко живи у срцу сваког Србина и Српкиње на Косову и Метохији и представља велико охрабрење у времену страдања и неизвесности кроз које пролазимо последњих година. Арно је осетио много више од обичне људске солидарности за народ који је далеко од његове отаџбине. Он није само разумео невоље и бол српског човека на Косову и Метохији, већ је стално долазећи и посећујући наше светиње, енклаве, села, разговарајући са обичним људима, постепено и самог себе осетио као део нашег народа, који је заузврат и њега прихватио као свогпогледај више >

ЧОВЕК ПРАВДЕ И ДОБРОТЕ Кад су људи у Србији први пут чули и видели телевизијску репортажу о једном француском младићу – скоро дечаку, који је камионом довезао хуманитарну помоћ пострадалим, обесправљеним и утамниченим Србима на Косову и Метохији, помислили смо да је реч о неком „нашем човеку“; Мајка му је, вероватно, Српкиња, пореклом са Косова и Метохије. Како друкчије ( и логичније ) објаснити толику љубав и бригу за један „озлоглашени народ“ распет по свим светским медијима и оном ужасу од холивудских филмова у којима су највећи негативци пореклом из Србије. Да ли је тај млади човек – скоро дечак, покренуо први камион хуманитарне помоћипогледај више >

Владета Јеротић: Али на крају остаје ћутање. Је ли то добро преведено? Зорица Бечановић Николић: Добро је, silence је тишина. ВЈ: Постоје разлике по мом мишљењу, ако и то нисам украо од неког од силног читања. Није исто ћутање и тишина. Тишина је божанска, још даље смирење, чувено хришћанско, аскетско смирење је тишина. Ћутање може бити јако напето и јако негативно, на пример, кад муж и жена ћуте у присуству детета, неће да се свађају пред дететом него ћуте, дан-два, па и три дана ћуте, а дете има три-четири године. ЗБН: Silence је тишина. Ви сте у праву, дословно ѕilence јесте тишина. Шта вама говорипогледај више >

У античкој трагедији, а то важи за опус сва три велика трагедиографа, човек је уистину и у целости слободно биће. Но истовремено је биће над којим недвојбено и у потпуности влада нужност. Ове су две тврдње тешко помирљиве и у томе лежи парадокс трагедије, парадокс, рекла бих, самог трагичког феномена. Нужност није само над људима, већ је и изнад богова. Јелена Пилиповић   Све што се дешавало у грчким трагедијама дешава се и данас, а опет није све исто. Неке ствари су се и мењале… У свакој од тих трагедија има наговештаја, није баш да смо остављени и бачени у свет, што би рекао Хајдегер.погледај више >

Од првог великог спева из сумерско-вавилонског доба Епа о Гилгамешу, преко остварења грчких трагичара Есхила, Софокла и Еврипида, затим познатих дела из индијске, кинеске, јеврејске књижевне историје и, понајвише, хришћанске (довољно је споменути Дантеа, Шекспира, Гетеа, Достојевског), све што нас и данас узбуђује и подстиче на размишљање, прожето је човековом суштинском потребом (свесном или несвесном) да непрестано тражи Бога, најчешће у религији, филозофији и, можда, најискреније у уметности. Пажљиво читајући ова бесмртна дела, и опет их читајући, читаоцу се час чини да је Богом надахнути аутор „нашао Бога“, а онда му изгледа да га никада неће наћи, или да ће га увек изнова тражити. Једнапогледај више >