Владета Јеротић: Човек има право да пролази кроз много стадијума у току живота. Тако да ми је све блиско, а за моју веру не знам одакле потиче, да ли од Сјенкјевичевог Quo vadis, или од Достојевског, а и одгајан сам у традиционалној православној вери, кад већ питате лично. Још док сам ишао у гимназију, овде у Београду, причешћивање је било обавезно, као и одлажење неколико пута годишње у цркву. Али онда се десило нешто чудно са мном када сам читао Достојевског и Сјенкјевича. Нешто се пробудило. Јунг би рекао, архетип религиозног. Он каже да сваки човек носи у себи, у колективно несвесном, рели- гиозног човека и да то треба да буде један од најстаријих, ако не и најстарији архетип.
Он се код некога пробуди, код некога не. Остане сумња, али то ми је још било најближе. Не мени лично, али другима да. Нека сумњају, али сумња може да им једног дана буде прејака, да не могу више да издрже. Скептицизам је био правац у грчкој философији. Били су сјајни стоици, скептици. Грчка философија је увек актуелна. Али не можете целог живота сумњати.
Виктор Франкл каже:
„Нека ваша вера не буде крута него чврста. Крута вера чини човека фанатичним, а чврста вера га чини толерантним.“
