Емисија „Агапе“ на РТВ Студију Б, чији је аутор господин Александар Гајшек, представљала је од почетка приказивања посебну новину која је изненадила гледаоце свежином православне духовности.
У мору профаних телевизијских садржаја, ова емисија је донела нешто квалитативно сасвим другачије: дијалог о Богу и духовности, индивидуацији, обожењу, аутентичном хришћанском персонализму, стању човека у свету и његовом спасењу. „Агапе“ је стекла сталну публику, помогла многима да се суоче са животним проблемима из једне друге перспективе и, као таква, доказ је да је вера реалистичнија од реалистичне политике.
Ко није сигуран у ово, тај нема вере. У емисији „Агапе“ можемо спознати чистоту и лепоту хришћанског и хелен- ског генија. И само име ове емисије говори о њеној посебности. Стари Грци су разликовали више врста љубави за које су имали посебне речи. На пример, реч „ерос“ је означавала чежњу и динамичко напредовање ка ономе чему тежимо. „Строги“ је била љубав према породици и, шире, према отаџбини. Прија- тељска љубав се звала „филија“. Од ње је потекла и реч „философија“, љубав према мудрости. У античкој Грчкој ретко се користила реч „агапи“. Налазимо је, на пример, у Есхиловим трагедијама, где је означавала неку врсту сентименталне, женске љубави. Хришћанство ће јој дати ново значење. Она ће именовати несебичну љубав Божју, која се не надима, не тражи своје, која се радује истини, све трпи, свему верује. Та љубав Божја спасава човека. Из те љубави Бог улази у матицу људске егзистенције и постаје човек. Без љубави, човек остаје најусамљеније биће на планети. По Дантеу, љубав покреће Сунце, Месец и звезде. Бог је Љубав.
Одсуство љубави је одговорно за све садашње наказности у друштву и зато ово стање мора бити промењено да бисмо могли да се надамо помаљању неке боље цивилизације у којој ће све тежити хармонији. Учествовао сам у овој емисији, али сам и пратио саговорнике уредника. У атмосфери опуштеног дијалога, у трагању за смислом живота, сазнао сам да истина није нека нечувена и тријумфална моћ, него потресно блага и нејака премоћ, која потпуно одустаје од моћи која је мање јака од сваке силе, мека је, попустљива и нежна. Јеванђеље је назива љубав. А љубав је она моћ која обуздава кварење човека и природе и исправља га тако што остварује вишу раван постојања него што је изворна. То је она раван коју називамо Царство небеско.
Љубав није морална врлина, она није религиозна вредност нити осећај, већ снага која се пројављује из слабости. Љубав је савршено нејака, јер је одустала од сваке агресије. Љубав је потпуно неосвојива јер је највећа моћ на свету. Ако човек не воли, онда пада у наручје греха, неосетљивости, тј. обузима га сила социјалне равнодушности. Ова емисија је реминисценција ранохришћанских трпеза љубави на којима модеран човек може да храни своју душу.
Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије Перић
