Тесла је узлетео високо изнад наше средине. Али када се попео на врхунац своје славе, када је пред Краљевским енглеским институтом у Лондону одржао своје предавање и онде завршио своје сензационалне опите на оном истом столу на којем је некад Фарадеј експериментисао, Никола Тесла је долетео и у своје старо соколово гњездо да целива гроб свог оца Милутина, православног свештеника и националног борца, да загрли своју мајку која га је била задојила српским млеком, да пољуби десницу нашег великог песника Чика Јове Змаја, који га је надахнуо духом својим и да овде, у престоници предратне Србије, у Београду, објави целом свету своју припадност Српству и свој понос што је из њега изникао. И цело Српство, од кршне Лике, Теслине колевке, па до Тимока, клицало је тада одушевљено свом великом сину.
Милутин Миланковић
