АГАПЕ КЊИГА

Десет је година трајања емисије „Агапе” на београдској телевизији РТВ Студију Б. Свако трајање нечег вредног ваља огласити у народу „кратке памети“ и недовољног знања о значењу традиције.

Виновник десетогодишњих недељних емисија, Александар Гајшек, човек је љубави и знања (његова је замисао била да се емисија зове „Агапе-Љубав“). Намерно не бих спомињао неке нарочито успеле разговоре, које је Гајшек водио с позваним саговорницима, од којих су неки позивани и по два-три пута, са увек новим питањима неуморног Александра, очекујући (и доче- кујући) нове одговоре истих сабеседника. У току овог и кратког и дугог периода – десет година – тешко је сетити се која област културе и цивилизације света није бар дотакнута.

Од првог великог спева из сумерско-вавилонског доба Епа о Гилгамешу, преко остварења грчких трагичара Есхила, Софокла и Еврипида, затим познатих дела из индијске, кинеске, јеврејске књижевне историје и, понајвише, хришћанске (довољно је споменути Дантеа, Шекспира, Гетеа, Достојевског), све што нас и данас узбуђује и подстиче на размишљање, прожето је човековом суштинском потребом (свесном или несвесном) да непрестано тражи Бога, најчешће у религији, филозофији и, можда, најискреније у уметности.

Арно Гујон се у Србији појавио једног дана као „Мали принц“, да би током десетак година рада и борбе са „ветрењачама“ подсећао на Дон Кихота, све до дана данашњег кад га већина људи у Србији присваја као најбољег пријатеља, или род рођени - брата.

Агапе Антологијау 4 чине дванест разговора из дванест година серијала серијала Агапе по личном избору академика Владете Јеротића

Ако смо у потрази за смислом, за инспирацијом и снагом, треба да застанемо испред две књиге које су нам оставили велики умови српског народа. Оно што проналазимо читајући њихову живу реч није само прича о два генија већ и прича о њиховом духу и срцу

Звездоброј је стара српска реч која се могла чути у Врању и његовој околини. Значи надарено дете – оно које гледа у звезде. Место с погледом ка звездама је оно место са ког су сви бриљантни умови српске науке кренули да се пењу лествицама знања.