ПРЕДГОВОР ПЕТОМ ИЗДАЊУ
Речник психологије објавили су „Стубови културe у октобру 2000, а друго издање изашло је већ следеће године. Треће издање уследило је 2004, а затим и четврто, 2008. године. Још пре четвртог издања јавила се потреба да се књига допуни новим сазнањима из психологије. Од тада је прошло пуних десет година. У међувремену су нестали „Стубови културе, па је било више понуда неколико издавача да преузму старо издање Речника. Нисам желео да га објавим у неизмењеном облику, а ни издавачи нису испуњавали све моје критеријуме. Зато је ово пето, знатно допуњено издање, заправо прво заиста ново издање Речника психологије, после осамнаест година од изласка првог.
Зашто ново издање? Психологија као наука веома се брзо развијала последњих деценија и изнедрила је неколико нових праваца, парадигми, приступа, мноштво нових теорија и области истраживања. Отуда се јавила потреба да се та нова сазнања уграде у Речник с великим бројем нових одредница и преобликовањем и допуном неких старих.
Шта је ново у овом издању? Најпре, то су нови психолошки правци, перспективе и дисциплине, области, као и сазнања у оквиру старијих праваца и дисциплина, који су последњих деценија у експанзији (еволуциона психологија, позитивна психологија, етологија, неуропсихогија, биолошка психологија, социобиологија, когнитивне науке, социјална психологија, психологија емоција, психологија памћења, психологија религије), који доносе низ нових термина и појмова.
Нагли успон и експанзија еволуционе психологије у примени на низ области психологије (психологија личности, емоција, памћења, развојна, социјална психологија, област сексуалног, агресивног, територијалног понашања итд.) донео је нове теорије и појмове. Тако су настале многе нове одреднице у Речнику: неодарвинизам, еволуциона психологија, Захави хендикеп, себични ген, мем, мушке/женске преференције у избору партнера, удварање, краткорочне сексуалне стратегије, сигнали допадања, родитељско улагање, репродуктивни успех, сигурна база, унутрашњи радни модел, Данбаров број, алфа мужјак, омега јединка итд. У многе одреднице унет је еволуциони приступ: агресивност, интер-/интраспецијска агресивност, доминација, афективна везаност, социјални осмех, алтруизам, љубав, материнско понашање, љубомора, усамљеност, изражавање емоција итд.
Док сам писао Речник психологије (крајем 20. века), настала је позитивна психологија, која је као савремени изданак хуманистичке психологије знатно променила поглед на људску природу и личност у психологији. Она је захваљујући новим теоријама и истраживањима донела мноштво свежих погледа, сазнања и појмова. Резултат су нове одреднице: научени оптимизам, ток, оптимистички/песимистички стил објашњења, позитивне емоције, срећа, благостање, блаженство, пријатност, уживање, нада, врлина, верност, мудрост итд., и проширење старих као што су: емоције, емпатија, алтруизам, љубав, људска природа итд.
Више од пола века доминира когнитивна психологија, која научним методима проучава субјективне појаве, менталне процесе и механизме којима људи обрађују, осмишљавају, чувају и користе информације, доносе одлуке и на основу тога се понашају. Когнитивистички приступ примењује се врло широко на опажање, пажњу, учење, решавање проблема, али и на емоционално, социјално и патолошко понашање људи. Њиме је инспирисан велики број нових одредница: филтер, канал одлуке, ефекат првенства, ефекат краја, примовање, фонемско примовање, семантичко п., афективно п., подељена пажња, спонтана пажња, контролисана п., доњи ум, горњи ум, декларативно памћење, експлицитно памћење, имплицитно п., процедурално п., епизодичко п., сензорно кодирање, радна меморија, хеуристик, хеуристик доступности, х. репрезентативности, х. усидравања, уоквиравање, метакогниција, теорија ума, тријархијска теорија интелигенције, креативна интелигенција, аналитичка интелигенција, практична и., Гарднерова теорија вишеструких интелигенција, лингвистичка интелигенција, логичко-математичка и., просторна и., музичка и., телесно-кинестетичка и., интерперсонална и., интраперсонална и. природно-научна и., когнитивно-бихејвиорална терапија, рационално-емоционално бихејвиорална терапија итд.
Велико интересовање за проблеме друштвеног понашања људи и брз, дивергентни развој социјалне психологије донео је последњих деценија много плодова, па је Речник обогаћен новим одредницама: теорија атрибуције, диспозицијска атрибуција, ситуациона а., хедонистичка пристрасност, хедонистичка релевантност, утицај мањине, групно одлучивање, групна поларизација, г. заслепљеност, плуралистичко незнање, деиндивидуализација, ефекат кохорте, техника нога у вратима, дифузија одговорности, медијска писменост, друштвени капитал, културни капитал, колективистичка култура, индивидуалистичка култура, социјалне вештине, убилачки идентитет, информацијски социјални утицај, претња стереотипа, вођа оријентисан на људе, вођа оријентисан на задатак итд.
Као продукт развоја неуронаука, неурологије, неуролингвистике, неуропсихијатрије, а посебно неуропсихологије, Речник је допуњен новим и проширеним старим одредницама: функционална магнетна резонанца (фМРИ), компјутеризована томографија, позитронска емисиона томографија (ПЕТ), Вада тест, огледалски неурони, серотонин, окситоцин, вазопресин, ендорфин, теорија контролисаног улаза, неуропатија, нарколепсија, каталепсија, Аспергеров синдром, аутизам, амигдала, рептилски мозак, таламус, хипоталамус, септум, физиолошке теорије емоције итд.
Класични, али витални правци у психологији као што су Фројдова и постфројдовска психоанализа, или Јунгова аналитичка/комплексна и архетипска психологија, настављају да се развијају и богате свој речник новим терминима и појмовима. У оквиру психоанализе и неопсихоанализе, додати су: пројективна идентификација, алфа функција, бета функција, кратка психоанализа, добра мајка, рђава мајка, довољно добра мајка, огледање, садржавање, садржатељ, право ја, лажно ја, ментализација, секундарни нарцизам, малигни нарцизам, нарцистичке повреде, индукована кривица, сепарациона кривица, кривица преживелих, отпор психоанализи итд. А у оквиру аналитичке и архетипске психологије: аналитичка психотерапија, исповедање у психотерапији, душа, senex, puer aeternus, архетип мајке, архетип оца, архетип јунака, архетип Бога, архетипски редукционизам, анабаза, психопомп, катабаза, доњи свет, горњи свет, хтонски итд.
Насупрот очекивањима, значај религије се не смањује, напротив, она је све утицајнија, а тиме све значајнија и привлачнија област психологије религије. Отуда се у овом издању налазе нови појмови: религиозност, религијске идеје, религиозна потреба, преобраћење, једанпут рођени, двапут рођени, свето, homo religiosus, религијски сентимент, религиозна осећања, религиозни архетип, религиозно искуство, табу, нуминозно, хиерос гамос, unio mustico, визије, екстринзичка-интринзичка религиозност, ауторитарна-, хуманистичка религиозност, исповест, зен будизам, шаман итд.
Нова истраживања и открића, али и све веће интересовање за област невербалне комуникације, резултирали су низом нових одредница: адаптери, амблеми, лице, осмех, плач, сигнали доминантости, индикатори лажи, микрофацијални изрази, Отелова грешка, пољубац, модалитети додиривања, самододиривање, физичка привлачност, знакови везе, плес очима, ћутање, ехо-гестови, илустратори, батови, мода, одећа као невербални знак, украшавање, прозодијски знакови итд.
Човекове емоције, раније дуго занемариване (мада имају битну улогу), данас се интензивно истражују. Оне су обогатиле психологију емоција великим бројем нових одредница и проширивањем старих: окидачи емоција, адаптивна-комуникативна функција емоција, правила показивања емоција, еволуциона теорија е., два пута настанка е., Шахтер-Сингерова теорија е., Лазарусова теорија е., емоционална интелигенција, страх као мотив одбране, страх од интимности, страх од успеха, с. од смрти, с. од лудила, воља за смислом, егзистенцијални вакуум, ноогене неурозе, сентиментална љубав, инфантилна љубав, шашава љубав, романтична љ., партнерска љ., идолатријска љ., Фромова теорија љубави, триангуларна теорија љ., страст, интимност, преданост, љубав као прича, зрела љубав.
Неке вечите и изазовне теме, које изазивају пажњу и савремених читалаца, добиле су више места. То је случај са сновима, који се данас интензивно изучавају с различитих становишта и методима разноврсних дисциплина (неурофизиологије, когнитивне, еволуционе, архетипске психологије итд.). Отуда нове одреднице: иницијални сан, језик снова, индивидуални симболи, универзални симболи (у сну), луцидни снови, мали снови, велики с., значајни с., типични с., снови о голотињи, с. о летењу, с. о падању, с. о испиту, с. о испадању зуба итд.
Колико има новог? У овом издању Речника има око 1.000 потпуно нових и измењених старих одредница. То значи да садашње издање има око 4.800 одредница. Осим тога, у најновијем издању први пут се налази Списак имена аутора. Сматрао сам да је корисно да се на крају књиге нађе попис свих наведених аутора (укупно 538), њихово име и презиме (фонетски, прилагођено нашем писму), а у загради иза презимена изворно написано презиме. Тиме читалац има информацију и како се пише презиме аутора, а уједно се штеди и простор (не мора сваки пут када се појави презиме истог аутора да се у загради додаје како се пише).
Зашто нови издавач? Зато што сматрам да је „Агапе“, мада млад издавач, под уредништвом Александра Гајшека, врло брзо од оснивања постао озбиљан, темељан, респектабилан и перспективан издавач коме се верује.
У Београду, 18. маја 2018.
Жарко Требјешанин
Да би заиста неки речник био добар приручник и стварни допринос култури и ослонац појединцу који жели да се информише и оријентише, он – као ефекат широког знања и великог труда – треба да поседује одређене квалитете. Речник професора Требјешанина их има. Такви квалитети, међу осталима, јесу: Обухватност речника, то јест велики број области и појава које су обрађене одредницама. Још је важнија вредност речника у начину обраде. Пре свега су то јасан, разумљив и приступачан начин излагања, те леп језик и стил. (…) Уверен сам да Речник представља допринос и култури и психолошкој струци, као што ће представљати и поуздано средство информисања и проширивања психолошких знања за све који се буду њиме служили.
Проф. др. Никола Рот
Овај речник обухвата готово све оне одреднице које читалац психолошке литературе у нашој земљи може да сретне. (…) Текст о свакој одредници, иначе, садржи оно што је потребно и готово обавезно код речника ове врсте: етимологију термина, основно значење, порекло термина у некој теорији или психолошком правцу или аутору, варијанте значење истог термина код различитих аутора или у различитим оријентацијама, редовно има упућивања на друге релевантне одреднице. Текстови су писани изузетно добро: начин писања је прилагођен овом жанру текста, све је јасно, лепо и језгровито речено, у највећој могућој мери се користе српски изрази.
Проф. др Иван Ивић
Објављивање Речника психологије Жарка Требјешанина представљало је значајан допринос не само нашој, иначе оскудној, психолошкој литератури, већ и нашој културној баштини. Од појаве првог издања Речника психологије прошле су две деценије и за то време психологија је наставила да се убрзано развија, а и да стиче све шири круг читалаца. (…). Са преко хиљаду нових или допуњених термина, што је више од петине укупног броја одредница, ново издање Речника психологије успешно држи корак са брзим развојем психолошке терминологије. Речник психологије је драгоцен и поуздан водич свима – и лаицима и стручњацима – који долазе у контакт са психолошком литературом, било да је читају, пишу или преводе.
Проф. др Драган Попадић