У организацији Црквене општине Лазаревац, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, у Центру за културу, одржана је промоција књиге „Агапе – антологија са темом Трагање за смислом“ Александра Гајшека, аутора телевизијске емисије Агапе. На трибини су, поред аутора, говорили и проф. др Жарко Требјешанин, психолог и уредник књиге Владимир Јовановић, а у име ЦО лазаревачке присутне је поздравио протојереј-ставрофор Марко Митић, старешина храма св. влмч. Димитрија у Лазаревцу.погледај више >

„Емисија „Агапе“ је култна емисија и на неки начин она је икона духовности на овим просторима. Представља светионик који у овом мраку сија више од деценије,оплемењује наше душе и учи нас како да размишљамо о разним важним темама“, речи су психотерапеута Зорана Миливојевића.погледај више >

 У Саборном храму Светих Апостола Петра и Павла у Шапцу, са благословом Његовог Преосвештенства епископа шабачког отворене су зимске духовне вечери. Тим поводом уприличено је прво духовно вече на којем је промовисана књига АГАПЕ 2 – аутора Александра Гајшека.  погледај више >

У препуној сали Епархијског центра Саборне цркве у Крагујевцу 10. марта 2016. године одржана је промоција књиге Агапе – Антологија 2. На овој својеврсној духовној трпези љубави представљен је плод деценијског рада на неговању културе дијалога г. Александра Гајшека, аутора познате телевизијске емисије Агапе.погледај више >

ЧОВЕК ПРАВДЕ И ДОБРОТЕ Кад су људи у Србији први пут чули и видели телевизијску репортажу о једном француском младићу – скоро дечаку, који је камионом довезао хуманитарну помоћ пострадалим, обесправљеним и утамниченим Србима на Косову и Метохији, помислили смо да је реч о неком „нашем човеку“; Мајка му је, вероватно, Српкиња, пореклом са Косова и Метохије. Како друкчије ( и логичније ) објаснити толику љубав и бригу за један „озлоглашени народ“ распет по свим светским медијима и оном ужасу од холивудских филмова у којима су највећи негативци пореклом из Србије. Да ли је тај млади човек – скоро дечак, покренуо први камион хуманитарне помоћипогледај више >

Владета Јеротић: Али на крају остаје ћутање. Је ли то добро преведено? Зорица Бечановић Николић: Добро је, silence је тишина. ВЈ: Постоје разлике по мом мишљењу, ако и то нисам украо од неког од силног читања. Није исто ћутање и тишина. Тишина је божанска, још даље смирење, чувено хришћанско, аскетско смирење је тишина. Ћутање може бити јако напето и јако негативно, на пример, кад муж и жена ћуте у присуству детета, неће да се свађају пред дететом него ћуте, дан-два, па и три дана ћуте, а дете има три-четири године. ЗБН: Silence је тишина. Ви сте у праву, дословно ѕilence јесте тишина. Шта вама говорипогледај више >

У античкој трагедији, а то важи за опус сва три велика трагедиографа, човек је уистину и у целости слободно биће. Но истовремено је биће над којим недвојбено и у потпуности влада нужност. Ове су две тврдње тешко помирљиве и у томе лежи парадокс трагедије, парадокс, рекла бих, самог трагичког феномена. Нужност није само над људима, већ је и изнад богова. Јелена Пилиповић   Све што се дешавало у грчким трагедијама дешава се и данас, а опет није све исто. Неке ствари су се и мењале… У свакој од тих трагедија има наговештаја, није баш да смо остављени и бачени у свет, што би рекао Хајдегер.погледај више >

Од првог великог спева из сумерско-вавилонског доба Епа о Гилгамешу, преко остварења грчких трагичара Есхила, Софокла и Еврипида, затим познатих дела из индијске, кинеске, јеврејске књижевне историје и, понајвише, хришћанске (довољно је споменути Дантеа, Шекспира, Гетеа, Достојевског), све што нас и данас узбуђује и подстиче на размишљање, прожето је човековом суштинском потребом (свесном или несвесном) да непрестано тражи Бога, најчешће у религији, филозофији и, можда, најискреније у уметности. Пажљиво читајући ова бесмртна дела, и опет их читајући, читаоцу се час чини да је Богом надахнути аутор „нашао Бога“, а онда му изгледа да га никада неће наћи, или да ће га увек изнова тражити. Једнапогледај више >