Патријарх Павле
Треба да својим животом тако светлимо да и други људи виде тај пут којим треба и они да пођу такође, ако хоће. Тако да се светли светлост ваша пред људима, да виде ваша добра дела и прославе Оца вашега који је на небесима, схватате ли то?
Патријарх Павле
Зашто сте и када ви одлучили да постанете хришћанин и, штавише, монах?
Па знате, биће да ми је то питање ваљда ило одмах по рођењу, јер рођен сам у породици која је хришћанска и, разуме се, ту човек постепено узраста… Кад сам био у Богословији, па трећи или четврти разред, дошла ми је мисао, ако Бог унапред зна да ћу ја бити, на пример разбојник или покварењак, могу ја то да не будем, јер ако морам да будем, где је моја слобода? Знате, то ме је мучило и питам неког старијег ђака, он размисли, али њега инте- ресује друго, па ће да каже: ,,Ајде, шта будали не падне напамет.“ Да кажем неком професору, он ће рећи, ово је неки јеретик. И ја сам то у себи носио, и могло је бити за мене фатално да нисам нашао решење, за мене барем, код Василија Великог. Он каже да за нас, створена бића, уопште не постоји време. А шта је време? Време је једно трајање које има прошлост, садашњост и будућност. Прошлости као времена нема, има остатака од прошлости, али као време она не постоји. Будућности такође нема, она ће бити. А чега има? Има само садашњости. А шта је садашњост? Док сат не откуца так-так, то је будућност, кад откуца то је прошлост. А шта је онда садашњост? Е сад, он каже да се та категорија времена не односи на Бога, на њега се не односи време, на њега се односи вечност, а вечност је стална садашњост, нема ни прошло- сти ни будућности, нема ни јуче ни сутра, има само сада. То је и за мене било решење и ја сам могао да идем даље, иначе је могло бити фатално, је л’ да?
Патријарх Павле