Поговор – Сава Јањић

Поговор – Сава Јањић

ПОГОВОР ЗА ТРЕЋЕ ИЗДАЊЕ КЊИГЕ „СВИ МОЈИ ПУТЕВИ ВОДЕ КА СРБИЈИ“

Прича о нашем француском брату Арно Гујону дубоко живи у срцу сваког Србина и Српкиње на Косову и Метохији и представља велико охрабрење у времену страдања и неизвесности кроз које пролазимо последњих година. Арно је осетио много више од обичне људске солидарности за народ који је далеко од његове отаџбине. Он није само разумео невоље и бол српског човека на Косову и Метохији, већ је стално долазећи и посећујући наше светиње, енклаве, села, разговарајући са обичним људима, постепено и самог себе осетио као део нашег народа, који је заузврат и њега прихватио као свог најрођенијег.

Као људи често стварамо стереотипе о другим народима, које видимо као више или мање наклоњене нама. Међутим, истина је заправо да је сваки човек посебан и да етничка припадност представља само један део идентитета свих нас и да нас много више повезује она дубока нит са људима које срцем осећамо као своје ближње. Арно је на Косово и Метохију дошао као пријатељ из Француске, са широко отвореним срцем да помогне српским пријатељима, а сада је прихваћен као човек који је заслужeно добио српско држављанство, као признање свог великог труда и личне жртве да помогне онима којима је помоћ најпотребнија.

Арно је своју љубав према Србима запечатио једном од најважнијих одлука у свом животу и постао је православни хришћанин. На тај начин је себе нераскидиво уткао у биће нашег народа коме су православна вера и етос најдубљи део идентитета. Чувајући и даље своје француско наслеђе, примивши православље, Арно није изгубио оно што јесте, већ је себе нашао на још једном дубљем нивоу древног хришћанског предања које је некада обједињавало хришћански исток и запад. Са својом древном хришћанском традицијом многи светитељи који су у првим вековима засијали на просторима древне Галије и даље се поштују у Православној Цркви и повезују наше народе. Крштење у манастиру Високи Дечани и венчање са супругом Иваном, као и крштење његове кћерке Милене, догађаји су који су Арноа и његову породицу чврсто везали са нашим манастиром, који је тако постао његов други дом.

Прошло је тринаест година од када је Арно први пут дошао у Србију, непосредно након погрома над нашим народом 2004. године. Дошао је не као знатижељни посетилац, већ као човек који је искрено осетио неправду над немоћним старцима и старицама, женама и децом, не само у време рата, већ и у време међународно гарантованог мира. Са сво- јим братом Бертраном и пријатељима довезао је хуманитарну помоћ да тиме покаже да осећа неправду која се чини, али и да све учини како би је ублажио патње и помогао жртвама погрома. Тада је и први пут посетио манастир Високи Дечани коме се стално враћао и у коме смо га увек са радошћу дочекивали. Од тада до данас хуманитарна организација коју је сам основао и назвао „Солидарност за Косово“ допремила је педесетак конвоја хуманитарне помоћи и у сарадњи са Епархијом Рашко-призренском реализовала је више значајних пројеката за наш на- род.

Хумана акција овог младог Француза покренула је многа срца донатора, па се у акцију укључило још више људи из Француске који су желели да овом акцијом солидарности потврде традиционално српско-француско пријатељство које се посебно негује још од Првог светског рата и које српски народ никада није заборавио. О том пријатељству Арно је први пут чуо од свога оца и деде па је својим трудом да помогне Србима у невољи показао да у њему и у свима онима који нам преко њега помажу овде на Косову и Метохији имамо још много пријатеља у Француској. Арноа је посебно потресло страдање хришћанских светиња и одсуство одлучније реакције у званичним политичким круговима на неправду која се некажњено спроводи већ годинама над Србима на Косову и Метохији. Али Арно никада није наступао као политичар, већ је уместо речи, одмах прелазио на дела и спремно је пружао братску руку онима којима је било најтеже. Тиме је показао једну дубоку хришћанску свест и љубав коју је наш народ одмах препознао и коју ће увек умети да цени. Солидарност према Србима на Косову и Метохији везала је још више Арноа за српски народ, тако да је савршено научио да говори српски језик и нашао је у Београду други дом са својом супругом Иваном и кћерком Миленом. Тако је и његов живот постао нераскидиво везан са народом који је у њему препознао истинског пријатеља и свог сународника.

Дечанска братија су у Арноу и младим француским волонтерима који су нас редовно посећивали приликом својих долазака на Косово и Метохију са дивљењем гледали младе људе који су осећали невоље нашег народа као своје сопствене. И они су били покренути оним истим жаром који је Арно са својих 18 година осетио видећи слике цркава у пламену и лица унесрећених људи који су били протерани из својих домова само зато што су православни Срби. Дубоко нас је гануо пример ових младих људи који су не штедећи своје време, ишли од куће до куће прикупљајући прве прилоге, а потом хитали на Косово и Метохију да би стигли до најзабаченијих села и посетили и помогли онима који су били заборављени скоро од свих. То је труд који је тражио велики лични напор, жртву и преданост. Арно је такође прикупио и средства за изградњу нове капије манастира Високи Дечани, и тако себе уписао међу задужбинаре ове светиње и још више се уградио у историју овог манастира и нашег братства.

Са радошћу сам примио вест да ускоро излази треће издање Арноове књиге „Сви моји путеви воде ка Србији“ која описује Арноов животни пут последњих година који је у знаку несебичне помоћи српском народу на Косову и Метохији. Тешко је у неколико редака сабрати наша осећања захвалности и поштовања према овом човеку и његовом раду. Лично се осећам посебно благодарним Богу што сам Арноа и његову кћерку Милену примио у нашу Цркву светим крштењем и што сам обавио чин црквеног венчања њега и супруге Иване.

Верујем и знам да ће Св. Краљ Стефан Дечански, који је поред крви Немањића преко своје баке српске краљице Јелене Анжујске носио и француску крв, чврсто чувати под својом молитвеном заштитом Арноа и његову породицу, која је управо пред његовим светим моштима прихватила православну веру и примила  прво заједничко причешће. Зато бих завршио овај кратки поговор новом издању књиге мог драгог брата и пријатеља Арноа Гујона молитвом Господу Христу, да Арноу и свима који се уз њега труде на помоћи нашем народу на Косову и Метохији сваким добром на његовом добру узврати!

Игуман манастира Високи Дечани
Архимандрит Сава Јањић
У Дечанима 19. март 2017. Године

Слични текстови: