Предговор академика Владете Јеротића

Предговор академика Владете Јеротића

Десет је година трајања емисије „Агапе” на београдској телевизији РТВ Студију Б. Свако трајање нечег вредног ваља огласити у народу „кратке памети“ и недовољног знања о значењу традиције.

Виновник десетогодишњих недељних емисија, Александар Гајшек, човек је љубави и знања (његова је замисао била да се емисија зове „Агапе-Љубав“). Намерно не бих спомињао неке нарочито успеле разговоре, које је Гајшек водио с позваним саговорницима, од којих су неки позивани и по два-три пута, са увек новим питањима неуморног Александра, очекујући (и доче- кујући) нове одговоре истих сабеседника. У току овог и кратког и дугог периода – десет година – тешко је сетити се која област културе и цивилизације света није бар дотакнута.

Најбројније су ипак биле оне из широког круга религије (агапе је врхунска хришћанска љубав). Нису биле занемарене ни наука ни уметност, али ни спорт и политика. Слушаоци и гледаоци ових емисија могли су да слушају (да ли чују?) врхунске стручњаке (не само из Србије), који су разумљивим језиком одговарали на увек умесна питања образованог Александра Гајшека, који се претходно темељно припремао, стичући знања из разноврсног репертоара позваних зналаца. Највећу важност слушања и гледања дарова „Агапе“ видим у просвећивању нашег народа.

Просвећености-просветљености никада доста! А шта је истинска просвећеност? Потреба је то човекова (и српског човека) да не остане само човек цивилизације, већ да постане и човек културе и 10 АГАПЕ АНТОЛОГИЈА образовања (просвећивања), што је непрекидан и доживотан процес културног човека (процес индивидуације и/или обожења). На питање шта је обожење (у хришћанској религији), верујем да је најлепши одговор пружио Свети Максим Исповедник у 7. веку, када је написао:

Обожење је сусрет две љубави: божанске љубави која силази, и људске која се пење.

Треба ли подсетити да је покрет просвећености, од када је као духовни покрет настао крајем 17. века у Холандији, Енглеској и Француској – што не значи да културе и просвећености није било и раније, и много раније код грчких софиста – био усмерен против лошег традиционализма и кон- зервативизма и, нарочито, против верске нетрпељивости.

И још једном да се упитамо: шта је просвећеност? То је пут од догматског (ригидног, фанатичног), преко скептичког, до критичког (објективног) мишљења. То је пут толеранције и, најважније, пут исправљања себе. Нека је само неко зрно веродостојног просветитељског Духа, који је струјао ових десет година трајања емисије „Агапе“, пао на „плодно тло“ гледалаца (гледам, али видим!) и слушалаца, просвећеност-просветљеност у нашем народу биће бар мало повећана. И то ће бити довољно и задовољавајуће да бисмо пожелели даље и што дуже трајање лековитог напитка (еликсира) духовности.

Слични текстови: