Испред улаза у Комбанк дворану синоћ су били редови, унутра су људи стајали и поново није било места за све који су желели да се подсете мудрих мисли академика Владете Јеротића (1924-2018) и чују шта о њему мисле његови савременици.
О неуорпсихијатру, књижевнику, свестраном ерудити, професору Богословског факултета, „народном просветитељу и исцелитељу“, говорили су академик Душан Ковачевић, психолог Жарко Требјешанин, културолошкиња Зорица Томић, свештеник Владимир Вукашиновић, песник Љубивоје Ршумовић, антрополог Бојан Јовановић, политиколог Драган Симеуновић, режисер Боро Драшковић и оснивач Породице Бистрих потока Божидар Мандић.
Најављени патријарх Иринеј и редитељ Емир Кустурица били су оправдано одсустни.
Захваљујући инсертима из емисије “Агапе”, коју је водио Александар Гајшек, и интервјуима, присутни су се подсетили шта је Јеротић говорио о човеку, Богу, ставу да човек не познаје себе, али му је дато да упознаје себе и то је доживотни процес, о томе када је нација добила примат над духовним, како је објашњавао разлику између духа и душе, шта је говорио о женама и мушкарцима, о значају дијалога…
Људи су стајали, телефонима снимали излагања говорника, аплаудирали и сећали се свих скупова на којима је говорио Јеротић, увек у пуним салама.
Драмски писац Душан Ковачевић назвао је Јеротића народним просветитељем и исцелитељем, који је у свету уметности био као у својој кући, који је смех сматрао једним од лекова.
Говорио је, подсетио је Ковачевић, и о националној исхитрености Срба – „када нам емоције трче испред памети“, и да би нам било боље да смо одлуке доносили са мање нашег чувеног ината, али и примећивао да не би онда било свих оних великих дела насталих из тог вишка емоција.
Требјешанин је покушао да одговори на питање „Зашто смо волели Јеротића, култну личност и духовног вођу?“, оценивши да је он имао слуха за вечита питања, али и за проблеме савременог усамљеног човека, писао је једноставним, разумљивим језиком, а људи су га волели и зато што је остао скроман и смеран, показујући увек истинско разумевање, благост, топлину и тиме је лечио људе.
Глумац Небојша Дугалић је истакао да је Јеротић једна од оних јединствених и незаменљивих фигура унутар културе једног народа и да је била част бити његов савременик и поделити с њм неко слово, а затим је прочитао једну од песама Јеротићевог омиљеног европског песника Рилкеа с поруком да би ми од питања требало да живимо.
За Зорицу Томић Јеротић је културолошки феномен парекселанс, јер је у доба фасцинације савременим технологијама, ненаметљиво отворио врата духовности, отворио проблем вере и потраге за смислом, релативизовао концепт заједништва.
Свештеник Владимир Вукашиновић је рекао да је дар који је Јеротић добио од Бога користио на добробит других и када се глас теологије све слабије чуо, он је својим гласом пунио сале и важне теолошке теме учинио разумљивим и становницима солитера.
Ршумовић је прочитао песму „Бог је један – Др Владети Јеротићу“, а антрополог Бојан Јовановић је истакао да је Јеротић својим животом и делом показивао колико је култура важна и да је био и остао један од најутицајнијих људи српске културе који својим магнетизмом зрачи и након смрти.
– Појавио се у овом народу када нам је требао човек спаситељ. Био са нама и трајао ради свих нас. Радио је на нашем уздизању и вратио нам веру у поштење, мудрост. Показао нам живот са стране честитости и искрености – истакао је политиколог Драган Симеуновић са којим је у свом последњем гостовању у емисији „Агапе“ Јеротић разговарао о будућности Европе и месту религије у њој.
За Мандића Јеротић је био пре и изнад свега пријатност, а Драшковић је оценио да је академија у Комбанк дворани заправо литургија.
За крај, након више од два сата сећања на Владету Јеротића, наступили су Хор и Симфонијски орекстар РТС-а предвођен маестром Бојаном Суђићем.
Фото: Тањуг/Сава Радовановић
(Telegraf.rs/Тањуг)
