Грчке трагедије

Грчке трагедије

У античкој трагедији, а то важи за опус сва три велика трагедиографа, човек је уистину и у целости слободно биће. Но истовремено је биће над којим недвојбено и у потпуности влада нужност. Ове су две тврдње тешко помирљиве и у томе лежи парадокс трагедије, парадокс, рекла бих, самог трагичког феномена. Нужност није само над људима, већ је и изнад богова.

Јелена Пилиповић

 

Све што се дешавало у грчким трагедијама дешава се и данас, а опет није све исто. Неке ствари су се и мењале… У свакој од тих трагедија има наговештаја, није баш да смо остављени и бачени у свет, што би рекао Хајдегер. То је оно што је већ код Еурипида почело, има мало ироније већ код Еурипида, јер су софисти, а што је Ђурић лепо описао, почели да сумњају у истину.И онда и он почиње да уводи случај, али он је најближи човеку, тако ми се чине те његове трагедије. Има наговештаја од богова о једном Богу и како би требало живети, ипак је то тако. У свим трагедијама има одговорности на човеку, колико је год све тамо прожето некад судбином.

Владета Јеротић

Слични текстови: