Предговор академика Јеротића

Предговор академика Јеротића

Од првог великог спева из сумерско-вавилонског доба Епа о Гилгамешу, преко остварења грчких трагичара Есхила, Софокла и Еврипида, затим познатих дела из индијске, кинеске, јеврејске књижевне историје и, понајвише, хришћанске (довољно је споменути Дантеа, Шекспира, Гетеа, Достојевског), све што нас и данас узбуђује и подстиче на размишљање, прожето је човековом суштинском потребом (свесном или несвесном) да непрестано тражи Бога, најчешће у религији, филозофији и, можда, најискреније у уметности.

Пажљиво читајући ова бесмртна дела, и опет их читајући, читаоцу се час чини да је Богом надахнути аутор „нашао Бога“, а онда му изгледа да га никада неће наћи, или да ће га увек изнова тражити. Једна јеврејска легенда каже: „Бог се крије, да би га човек тражио.“ А да ли га човек тражи, када и како? Уверен сам да га тражи на све могуће начине: у тајни језгра атома, ћелије, галаксије, у љубави, па и у ратовима (духовни смисао рата први пут је открио људима индијски еп Бхагават Гита, неколико векова пре Христа), наравно да га човек тражи и у божанској литургији и молитви.

Талентовани сарадници београдске телевизије Студија Б открили су пре дванаест година могућност срећног приближавања културе гледаоцима и слушаоцима, и то преко већ култне емисије недељом „Агапе“ (Љубави), покренуте, и даље вођене, од Александра Гајшека. Од пре неколико година, емисије „Агапе“ успешно су допуњене повременим емисијама насловљеним „Религија и књижевност“, које су успеле да у току неколико последњих година забележе појачано интересовање наше културне јавности за овакве поруке. Била је то готово идеална прилика да се наша културна јавност упозна – или само подсети – дела и личности оних међу највећима у свету књижевности Европе, тумачених од меродавних личности за те ствараоце и њихова дела.

Остало је још много великих књижевних остварења, често генијалних стваралаца, како из српске књижевне прошлости и садашњости, тако и западноевропске и руске, која (књижевна остварења) чекају да буду објашњавана. Досадашње емисије из циклуса „Религија и књижевност“ – од Епа о Гилгамешу, до најпознатијих писаца на Западу и Истоку – јемство су да са правом можемо очекивати њихово успешно настављање.

Први видљиви резултат ових емисија сада је пред нама, и то појавом прве књиге (друге ће уследити) „Религија и књижевност“ у којој се верно преноси оно што се у говорним емисијама догађало. Надамо се да ће пред излажење треће књиге „Агапе“ (главни уредник је Александар Гајшек) и прве књиге „Религија и књижевност“ бити радости и нових побуда код наших грађана да се и сами више посвете култури, која не представља ништа друго него: религију, књижевност и филозофију.

Академик Владета Јеротић

Слични текстови: