Радован Биговић
Вера и нација

Радован Биговић
Вера и нација

 

Ко је вама ближи Србин нехришћанин или Албанац хришћанин?

Радован Биговић: Мени је ближи Албанац хришћанин, суштински, зато што у вери управо видим свој идентитет, у цркви, и у том смислу то одређује човекову бит, суштину.

Иако је Православна црква још 1872. године осудила етнофилетизам, да ли је он и даље присутан у нашој цркви?

Радован Биговић: У извесном смислу јесте, али треба наравно разликовати модерни на- ционализам од појма нације, или рецимо народа. Додуше, и појам нације је релативно нов, практично од Француске револуције. Ту имамо један потпуно други проблем, а то је да је нација у модерно време постала нека врста бо- жанства или можда чак замена за религију и веру. Ми сви знамо да је темељ или мистични темељ свакакве власти, све негде до Француске револуције, био Бог. Тада улогу Бога преузима нација и свака власт, било лична, поједи- начна или национална, у ствари колективна, темељи се управо на нацији. Долази до једне велике мистификације нације, до дивинизације нације, и тада настаје суштински проблем између цркве и нације, и то имамо и до данас. Рецимо, да ли нација треба да служи цркви или црква треба да служи тзв. националним интересима?

Владета Јеротић: Када је вертикала изгубљена, а вертикала зна се шта је – вера у Бога, па онда цара и краља, патријарха и папу и патер фамилијаса, на крају, ако је то изгубљено, а почиње већ негде у 17, 18. веку у Европи да се губи вера у Бога, онда нација добија свој значај, дивинизира се, и постаје оно што је требало да остане у равнотежи између вертикале, вере у Бога и живљења народа, односно нације.

Слични текстови: