“ Квантно-физичка парадигма омогућава проширење основа спознаја, објашњава и укључује феномене и увиде који су доскора често били игнорисани или негирани, јер се нису уклапали у класичну (у многим аспектима механицистичку) научну парадигму. Она концептуално омогућава шири холистички поглед који доводи до темељне парадигматске промене у многим пољима физике и технике, медицине и биологије, психологије и филозофије, уметности и религије – и друштва у целини. Поменути тренд је и на линији поновно пробуђеног научног интересовања за истраживање феномена свести последњих деценија (уз наговештаје појаве велике синтезе два модуса спознаје, индиректно рационалног и директно-мистичног, у оквирима проширене квантно-холографске парадигме), где улога сваког појединца постаје незаменљива збогпогледај више >

Јесте ли ви поставили та основна филозофска питања икада себи: од императива да треба упознати самога себе, ко је човек, куда иде, ко сам ја, шта је моја мисија? Рамбо Амадеус: Ја се с тим питањима свако јутро будим и свако вече лежем. Мене та питања никада нису напустила. Просто нисам никада до краја уживао ни у јелу, ни у пићу, ни у љубави жене, ни у заласку сунца, ни у чему зато што су ме стално та питања, као неки тешки замајац, увијек скретала, смањивала количину задовољства. И најљепшу торту, и не знам шта год сам пробао, мени је то увијек било загорчано тимпогледај више >

  Ко је вама ближи Србин нехришћанин или Албанац хришћанин? Радован Биговић: Мени је ближи Албанац хришћанин, суштински, зато што у вери управо видим свој идентитет, у цркви, и у том смислу то одређује човекову бит, суштину. Иако је Православна црква још 1872. године осудила етнофилетизам, да ли је он и даље присутан у нашој цркви? Радован Биговић: У извесном смислу јесте, али треба наравно разликовати модерни на- ционализам од појма нације, или рецимо народа. Додуше, и појам нације је релативно нов, практично од Француске револуције. Ту имамо један потпуно други проблем, а то је да је нација у модерно време постала нека врста бо-погледај више >

Између рушевина схоластике комунистичке ере владавине источном Европом, и неосхоластичког насиља глобалистичко-либералног света заснованог на Фројдовом пансексуализму и миту о владавини несвесног, нашим људским светом, у кругу културе српског народа, на програму телевизије града Београда појавио се позив слободоумним мислећим људима ових поднебља да се са својим личним погледима на свет окупе на агапе као за трпезу која је „симбол универзалне хришћанске љубави“ (А. Гајшек). Тако се једном недељно знала да залепрша застава слободумља у нашим домовима, без страха од гулага и голооточких ужаса, стављајући, за тренутак, у страну подмукле замке хипотекарних кредита који прете нашем породичном миру, охрабрујући нас чињеницом да још има добротепогледај више >