On:
In: антологија 3

Владета Јеротић: Али на крају остаје ћутање. Је ли то добро преведено? Зорица Бечановић Николић: Добро је, silence је тишина. ВЈ: Постоје разлике по мом мишљењу, ако и то нисам украо од неког од силног читања. Није исто ћутање и тишина. Тишина је божанска, још даље смирење, чувено хришћанско, аскетско смирење је тишина. Ћутање може бити јако напето и јако негативно, на пример, кад муж и жена ћуте у присуству детета, неће да се свађају пред дететом него ћуте, дан-два, па и три дана ћуте, а дете има три-четири године. ЗБН: Silence је тишина. Ви сте у праву, дословно ѕilence јесте тишина. Шта вама говорипогледај више >

On:
In: антологија 3

У античкој трагедији, а то важи за опус сва три велика трагедиографа, човек је уистину и у целости слободно биће. Но истовремено је биће над којим недвојбено и у потпуности влада нужност. Ове су две тврдње тешко помирљиве и у томе лежи парадокс трагедије, парадокс, рекла бих, самог трагичког феномена. Нужност није само над људима, већ је и изнад богова. Јелена Пилиповић   Све што се дешавало у грчким трагедијама дешава се и данас, а опет није све исто. Неке ствари су се и мењале… У свакој од тих трагедија има наговештаја, није баш да смо остављени и бачени у свет, што би рекао Хајдегер.погледај више >