Својом огромном популарношћу, Владета Јеротић постао је културни феномен нашег доба. А да тај феномен траје и после његовог одласка, потврдила је и недавна Академија посвећена њему у част. Тога дана, на Богојављење, Комбанк дворана, велика сала некадашњег Дома синдиката, била је премала да прими све који су дошли да присуствују овом културном догађају, па је више од хиљаду људи остало напољу на Тргу Николе Пашића Мало је стваралаца у нашој средини који су оставили значајан траг у области којом су се бавили, а уједно остварили и велику популарност. Један од таквих је и недавно преминули Владета Јеротић (1924–2018), који је још за живота постаопогледај више >

Свечана Академија посвећена академику Владети Јеротићу одржана је вечерас у препуној Комбанк дворани која је била премала да прими поштоваоце професора, књижевника, психотерапеута, народног просветитеља и академика Српске академије наука и уметности (САНУ), који је преминуо 4. септембра прошле године. Академик Душан Ковачевић испричао је да је Јеротића упознао пре више од 30 година у позоришту. „Једном речју био је у свету уметности као у својој кући, све ствари су му биле познате, јер је све већ постојало у причама светих књига које је познавао као сопствени родослов“, рекао је Ковачевић. Како се присетио, њихови разговори су вођени уз шалу, сагласни да је смех лек,погледај више >

Јиче је у препуном  Дому Војске Србије у Београду одржана промоција три нове књиге издавачке куће Агапе књига. Представљене су три књиге: Сви моји путеви воде ка Србији- Арно Гујона, Аутобиографије Николе Тесле и Михајла Пупина-у једној књизи као и Агапе Антологија 4 – коју чине 12 разговора из 12 година серијала серијала Агапе по избору академика Владете Јеротића. На промоцији су говорили: академик Душан Ковачевић, Арно Гујон, Александра Нинковић Ташић и академик Владета Јеротић а домаћин вечери био је Александар Гајшек. У музичком делу промоције наступао је хор Мојсије Петровић и интерпретаторка џез и госпел музике Ива Икон. Пгледајте фотографије са промоције:      погледај више >

Владета Јеротић: Али на крају остаје ћутање. Је ли то добро преведено? Зорица Бечановић Николић: Добро је, silence је тишина. ВЈ: Постоје разлике по мом мишљењу, ако и то нисам украо од неког од силног читања. Није исто ћутање и тишина. Тишина је божанска, још даље смирење, чувено хришћанско, аскетско смирење је тишина. Ћутање може бити јако напето и јако негативно, на пример, кад муж и жена ћуте у присуству детета, неће да се свађају пред дететом него ћуте, дан-два, па и три дана ћуте, а дете има три-четири године. ЗБН: Silence је тишина. Ви сте у праву, дословно ѕilence јесте тишина. Шта вама говорипогледај више >

У античкој трагедији, а то важи за опус сва три велика трагедиографа, човек је уистину и у целости слободно биће. Но истовремено је биће над којим недвојбено и у потпуности влада нужност. Ове су две тврдње тешко помирљиве и у томе лежи парадокс трагедије, парадокс, рекла бих, самог трагичког феномена. Нужност није само над људима, већ је и изнад богова. Јелена Пилиповић   Све што се дешавало у грчким трагедијама дешава се и данас, а опет није све исто. Неке ствари су се и мењале… У свакој од тих трагедија има наговештаја, није баш да смо остављени и бачени у свет, што би рекао Хајдегер.погледај више >

Од првог великог спева из сумерско-вавилонског доба Епа о Гилгамешу, преко остварења грчких трагичара Есхила, Софокла и Еврипида, затим познатих дела из индијске, кинеске, јеврејске књижевне историје и, понајвише, хришћанске (довољно је споменути Дантеа, Шекспира, Гетеа, Достојевског), све што нас и данас узбуђује и подстиче на размишљање, прожето је човековом суштинском потребом (свесном или несвесном) да непрестано тражи Бога, најчешће у религији, филозофији и, можда, најискреније у уметности. Пажљиво читајући ова бесмртна дела, и опет их читајући, читаоцу се час чини да је Богом надахнути аутор „нашао Бога“, а онда му изгледа да га никада неће наћи, или да ће га увек изнова тражити. Једнапогледај више >